Moja koža je burno reagovala na kozmetički proizvod. Ko je kriv?
“Biram dobre kozmetičke proizvode o kojima se uvek prethodno raspitam. Pročitam sva mišljenja na internetu i, ako mogu, proverim da li i ljudi koje poznajem imaju dobra iskustva s proizvodom, iz prve ruke. Ne štedim, kupujem skuplje. Kozmetiku kupujem čak i u apotekama. Razumem alergeni potencijal prirodne kozmetike, a istovremeno se držim ‘clean beauty’ proizvoda.
A gle vraga, moja koža je burno reagovala na navodno kvalitetan proizvod. Crvenilo, svrab, nelagodnost. Da li u proizvodu možda ima otrova? Da li sam u opasnosti? Ko je kriv što mi proizvod šteti? Zar nije sva kozmetika u prodaji bezbedna?”
Bezbednost kozmetičkih proizvoda ključna je u industriji nege kože. Proizvodi koji se zakonito stavljaju na tržište EU moraju ispunjavati zahteve Uredbe (EZ) br. 1223/2009 i imati odgovarajuću procenu bezbednosti. Uprkos tome, pojedini korisnici mogu neželjeno reagovati i na pravilno formulisan i usklađen proizvod jer se osetljivost i alergije razlikuju od osobe do osobe.
I provereni i temeljno dermatološki testirani proizvodi kod nekih korisnika izazovu neželjene reakcije. To nije nužno posledica nekih opasnih sastojaka ili čudnog proizvodnog procesa, već specifičnih stanja kože i individualne preosetljivosti.
Alergija ili preosetljivost? Ključna razlika među njima
Ako ste proizvod kupili u drogeriji ili preko interneta od proverenog proizvođača i robne marke koja se profesionalno bavi proizvodnjom kozmetike, onda ste, uprkos neprijatnom osećaju na koži koji nikako ne smatrate prihvatljivim, relativno bezbedni.
Zašto? Zato što svaki kozmetički proizvod pre stavljanja na tržište EU mora imati procenu bezbednosti zasnovanu na informacijama relevantnim za njegovu konkretnu formulaciju i predviđenu upotrebu. Uredba (EZ) br. 1223/2009 propisuje zabrane i ograničenja za pojedine supstance, pozitivne liste za određene kategorije sastojaka i zahteva izveštaj o bezbednosti kozmetičkog proizvoda. Odgovorno lice mora da obezbedi regulatornu usklađenost, ali procena bezbednosti ne znači da kod pojedinog korisnika reakcija nije moguća. Zašto koža ipak može reagovati crvenilom, svrabom ili peckanjem? Najčešći razlozi su alergijski kontaktni dermatitis ili iritativna, odnosno reakcija osetljivosti.
Alergijska reakcija
Alergijska reakcija je odgovor imunskog sistema na određeni sastojak koji telo dugoročno prepoznaje kao strano telo. Pri kontaktu sa stranim telom odmah pokreće upala sa svrbežom, crvenilom ili čak oteklinom. Iako je svrha imunskog sistema upravo da zaštiti telo od opasnih supstanci, poznato je da taj mehanizam neretko jednostavno – pogreši.
Alergijska kontaktna reakcija nije nužno urođena. Nastaje kada se imunski sistem senzibiliše na određenu supstancu. Senzibilizacija može da se razvije posle prethodnih ili ponovljenih izlaganja, pa se alergija može javiti i na proizvod ili sastojak koji je osoba godinama ranije koristila bez problema. Pri ponovnom kontaktu s alergenom mogu se pojaviti svrab, crvenilo, otok ili ekcem.
Kada je osoba senzibilisana na određeni kontaktni alergen, reakcija se pri ponovnom izlaganju može ponovo javiti. Nije ispravno alergije deliti na “urođene” i na one koje se pojave kasnije pa zato po pravilu nestanu. Tok zavisi od alergena, vrste alergije, stepena izloženosti i pojedinca; kod sumnje na kontaktnu alergiju dermatolog po potrebi može sprovesti dijagnostičko epikutano testiranje.
Proverite zato da li proizvod možda sadrži neku sirovinu na koju ste alergični – ili njoj srodnu sirovinu, odnosno derivat.
Reakcija preosetljivosti (iritacija)
Iritacija ili preosetljivost drugi je razlog za negativan odgovor kože – i u praksi je mnogo češći od alergijske reakcije.
Iritacija nije povezana s imunskim sistemom, već s oslabljenom kožnom barijerom, koja omogućava preteranu i preduboku penetraciju određenih sastojaka. To uzrokuje crvenilo, probadanje ili osećaj pečenja. Pritom je vrlo važno razumeti definiciju pojma ‘kozmetički proizvod’.
Prema Uredbi (EZ) br. 1223/2009, kozmetički proizvod je supstanca ili smeša namenjena kontaktu sa spoljašnjim delovima ljudskog tela ili sa zubima i sluzokožom usne duplje, prvenstveno radi čišćenja, mirisanja, promene izgleda, zaštite, održavanja u dobrom stanju ili korigovanja telesnih mirisa. Uredba ne definiše kozmetiku kao proizvode isključivo za “neoštećenu kožu” niti pretpostavlja da je prolazak kroz kožu ili sistemska izloženost nemoguća; očekivana sistemska izloženost po potrebi se uzima u obzir u proceni bezbednosti.
Ali svi znamo da je naša koža ponekad izuzetno suva, a drugi put puna sitnih ranica. Možda oštećena nakon brijanja? Opečena od sunca? Hronično izložena vodi ili sredstvima za čišćenje?
Da, naša koža je izuzetno izdržljiv organ koji nas brani od sveta. Ali zapravo je retko potpuno neoštećena.
A ako je izvana neoštećena… je može biti oštećena njena mikrobiološka barijera, pH kiselinski plašt ili sastav iznutra. To može biti posledica bolesti, hormonskih stanja, neretko i stresa, ili jednostavno spleta trenutnih okolnosti.
Zato je sasvim realno očekivati da naša koža u svakom trenutku može negativno reagovati na određene sirovine ili hemijske smeše koje nisu ni toksične ni opasne. Ponekad je proizvod dovoljno odložiti i ponovo ga probati za mesec ili dva, kada se stanje kože promeni, odnosno normalizuje. Za iznenadnu preosetljivost, koja je najčešći uzrok tegoba, karakteristično je, naime, da s promenom okoline, trenutka i stanja brzo i prolazi – odnosno prolazi kada se promeni fizički uzrok koji je izaziva.
Uprkos tome što naša koža retko odgovara definiciji ‘neoštećene i zdrave’, svoj zadatak u pravilu dobro obavlja ako ste objektivno zdravi. Zato ste pri upotrebi većine kozmetike, čak i ako imate neku tegobu, relativno bezbedni – ipak, uvek je potrebno pročitati posebna upozorenja i uputstva i isključiti sve kontraindikacije i druga posebna stanja.
Zbog mnoštva kozmetičkih proizvoda koje svakodnevno koristimo, moguća je i kontraindikacija s nekim drugim kozmetičkim proizvodom ili topikalnim lekom.
Razlozi za pojavu preosetljivosti
Oslabljena kožna barijera – Oštećena ili prirodno tanka koža lakše propušta aktivne supstance, što povećava mogućnost iritacije.
Osetljivost na određene sastojke – Neke vrlo popularne sirovine, poznate po izuzetnom dejstvu na kožu, poznati su iritansi. Ponekad je kontrolisana iritacija čak i njihovo glavno dejstvo (npr. AHA i BHA kiseline), a ponekad samo nuspojava. Ovde spadaju i sva eterična ulja, mirisne komponente, mnogi konzervansi i kiseline.
Kombinacija proizvoda – Istovremena upotreba više aktivnih sastojaka može povećati opterećenje kože, što dovodi do preosetljivosti.
Ekološki faktori – Hladnoća, vetar, zagađenje i UV zračenje mogu oslabiti kožnu barijeru, zbog čega i inače bezbedni proizvodi mogu izazvati iritaciju.
Psihološki uticaj – Stres i hormonske promene mogu povećati ili uopšteno promeniti reaktivnost kože.
Preosetljivost se može pojaviti bilo kada u životu i obično je posledica više manjih uzroka koji smanjuju zaštitnu funkciju kožne barijere. Nije imunski odgovor i obično prolazi s promenom određenih životnih faktora.
Alergijski kontaktni dermatitis je imunska reakcija koja se razvija nakon senzibilizacije i može se prvi put javiti i kasnije u životu. Pri ponovnom kontaktu s alergenom reakcija može ponovo da se javi. Biljni ekstrakti, mirisne komponente i druge supstance kod senzibilisanih osoba mogu delovati kao alergeni, ali sama oznaka “prirodno” ne govori da li će proizvod kod određene osobe izazvati reakciju.
Kako prepoznati i sprečiti reakciju kože?
Ako sumnjate na alergiju, važno je prepoznati i izbegavati konkretan alergen. Kod iritacije ili osetljive kože obično je korisnije smanjiti broj novih proizvoda i omogućiti kožnoj barijeri da se smiri. Ako je koža već nadražena, nemojte uvoditi više novih aktivnih proizvoda istovremeno.
Novi proizvod uvodite postepeno; ako ste skloni reakcijama, možete ga prvo isprobati na malom delu kože. Kućni “patch test” ne može pouzdano da isključi kontaktnu alergiju i nije zamena za dijagnostičko epikutano testiranje kod dermatologa.
Privremeno koristite jednostavnu rutinu s proizvodima koje već dobro podnosite i nemojte uvoditi više novih aktivnih sastojaka odjednom.
Ako imate potvrđenu alergiju, izbegavajte konkretan alergen. Proizvodi bez mirisa mogu biti korisni osobama osetljivim na mirise, ali alkohole, konzervanse ili biljne sastojke nije opravdano automatski izbaciti kao čitave grupe.
Kožnu barijeru podržite nežnim čišćenjem i dobro podnošljivom hidratantnom negom.
Izaberite proizvod formulisan za predviđeni deo tela i način upotrebe. Ne postoji univerzalni zahtev da svaki proizvod za zdravu kožu mora imati pH 5,0–5,5.
Ako se pojavi reakcija, prestanite da koristite proizvod i nežno isperite zahvaćeno područje. Ako su simptomi jaki, traju ili se ponavljaju, obratite se lekaru ili dermatologu; oticanje lica ili otežano disanje zahtevaju hitnu medicinsku pomoć.
Sama kožna reakcija ne dokazuje da je formulacija loša niti da proizvod sadrži opasne sastojke. Na odgovor mogu uticati individualna osetljivost ili alergija, stanje kožne barijere, količina i učestalost upotrebe, kombinacija proizvoda i način upotrebe. Dobra formulacija i procena bezbednosti imaju za cilj da smanje rizik, ali individualne reakcije nije moguće potpuno isključiti.
Dermatološko ili korisničko ispitivanje na dobrovoljcima može pružiti korisne podatke o podnošljivosti u uslovima konkretne studije. Dobar rezultat ipak ne može da isključi individualnu alergiju ili iritaciju kod svih budućih korisnika i ne dokazuje da je uzrok svake kasnije reakcije samo trenutno stanje kože pojedinca.
Koža je živ organ – kao, recimo, želudac. Ponekad će na sladoled reagovati normalno, a drugi put će nam biti muka. Ponekad mu alkohol šteti, a drugi put ne, ako smo pre toga dobro jeli. Pravih univerzalnih pravila nema, svako za sebe najbolje zna.
Bezbedni kozmetički proizvodi kod pojedinih osoba mogu izazvati alergijske reakcije ili reakcije preosetljivosti, ali to nije odraz njihovog kvaliteta ni bezbednosti. Razumevanje sopstvene kože, pravilan izbor proizvoda i postupno uvođenje novih formulacija ključni su koraci za sprečavanje neželjenih reakcija.
