Šta zapravo znače izrazi ‘prirodna’ i ‘ekološka’ kozmetika?
U poplavi kozmetičkih proizvoda s oznakama “prirodno”, “ekološko” i “clean beauty” često se pojavljuje pitanje šta ti izrazi zapravo znače. Potrošači su sve osvešćeniji i žele transparentnost pri informisanju o svojstvima kozmetičkih proizvoda koje biraju, ali na tržištu vlada zbrka zbog nedostatka jedinstvenih definicija u toj oblasti.
Ključne razlike između prirodne, ekološke i clean beauty kozmetike
Grubo rečeno, definicije možemo postaviti ovako:
Prirodna kozmetika
Sadrži sastojke prirodnog porekla, dakle sirovine koje je moguće naći prisutne u biljkama i drugim prirodnim okruženjima. Sirovine su minimalno prerađene, dakle jednake onima iz životne sredine. To pak ne znači nužno da su i ekološki uzgojene ili sasvim bez sintetskih dodataka. Isto tako ni ne znači da zaista potiču iz prirodnog materijala, dakle da su izvučene iz biljaka. Mogu biti napravljene u laboratorijskom okruženju, samo što su hemijski sasvim jednake onima koje bismo našli u prirodi.
Sam pojam ‘prirodna kozmetika’ može se upotrebljavati prilično slobodno – uopšteno ne postoji univerzalna definicija koja bi određivala koliki procenat prirodnih sirovina proizvod treba da sadrži da bi se mogao opisati kao proizvod prirodne kozmetike. Većina proizvoda u vrlo velikom udelu (+60 % celog proizvoda) sadrži vodu, koja se, očekivano ili neočekivano, takođe kvalifikuje kao prirodna sirovina. A šta je s ostatkom?
Ekološka (organska) kozmetika
Koristi sastojke koji su uzgojeni bez pesticida i bez proizvoda genetski modifikovanih organizama (GMO) i sertifikovani su od organizacija kao što su COSMOS, Ecocert ili USDA Organic.
Pojam je bolje određen – ekološka kozmetika, dakle, gleda kako su sirovine uzgojene. Kod ekološke kozmetike zaista je, dakle, reč o sirovinama koje potiču iz prirode i nisu napravljene u laboratoriji. Pod kojim su uslovima uzgojene i ekstrahovane, određuju pojedini sertifikati. Zato ima smisla upoznati se s uslovima za dobijanje svakog sertifikata, a u skladu s tim moguće je razumeti kakve sirovine sadrži svaki ekološki proizvod.
Clean beauty
Usredsređuje se na bezbednost sastojaka i isključuje potencijalno štetne sirovine, bez obzira na to da li su navodno prirodnog ili sintetskog porekla.
Na internetu postoje brojne baze podataka u koje možemo uneti pojedinačnu sirovinu (INCI naziv sirovine koji nalazimo na ambalaži svakog kozmetičkog proizvoda), a zatim saznati da li sirovina spada u ‘clean beauty’ definiciju ili ne.
Kozmetičke trendove treba posmatrati kritički. Industrija se brzo menja: novi sastojci, tehnologije i marketinški koncepti redovno dolaze u središte pažnje, dok provereni sastojci povremeno izađu iz mode. To ne znači da je stariji sastojak odjednom postao neefikasan niti da je svaka nova alternativa automatski bolja. Važno je da li su tvrdnje potkrepljene odgovarajućim dokazima i da li određeni sastojak ima smisla u konkretnoj formulaciji, koncentraciji i predviđenoj upotrebi.
Slično je s pojmom ‘clean beauty’. Kozmetički proizvodi ne sadrže samo poznate aktivne sastojke poput retinola ili bakuchiola, već i tehničke sastojke neophodne za stabilnost, konzervisanje, teksturu i regulaciju pH, kao što su emulgatori, konzervansi i regulatori pH. Kada se neki sastojak opisuje kao ‘opasan’ ili ‘un-clean’, tvrdnju treba proceniti prema dostupnim dokazima i konkretnim uslovima upotrebe, a ne samo prema marketinškoj oznaci. Tehnički potreban i zakonski dozvoljen sastojak nije automatski lošiji samo zato što se ne uklapa u određeni trend.
Kako se odbraniti od nepotrebnog straha od ‘štetne kozmetike’?
Za svaki kozmetički proizvod koji se stavlja na tržište EU važe strogi zahtevi bezbednosti. Uredba (EZ) br. 1223/2009 zahteva procenu bezbednosti konkretnog proizvoda, propisuje zabranjene i ograničene supstance i pozitivne liste za određene kategorije, kao što su boje, konzervansi i UV filteri. Potrebni podaci i ispitivanja zavise od proizvoda, formulacije, predviđene upotrebe i profila rizika. Nijedan kozmetički proizvod ne može se garantovati kao potpuno bez rizika za svaku osobu, ali proizvodi koji se stavljaju na tržište moraju ispunjavati primenljive zahteve bezbednosti EU.
Stvaran problem u toj oblasti sve više postaju kozmetički proizvodi kupljeni van EU od prodavaca koji ne poštuju evropska pravila – ali to je već tema za drugi put.
Bez obzira na to da li birate skuplji proizvod s tvrdnjama da je prirodan, organski ili clean ili jednostavniji i povoljniji proizvod, cena i marketinške oznake same po sebi ne određuju bezbednost ni kvalitet. Važni su formulacija, regulatorna usklađenost, odgovarajuća procena bezbednosti i prikladnost proizvoda za predviđenu upotrebu i vašu kožu.
To ne znači ni da je kozmetika koju ste izabrali lošijeg kvaliteta – neretko je čak suprotno. Efekat kozmetike već dugo nije povezan s njenom cenom, a još manje s trendovima. Jedino što je zaista važno jeste kako vaša koža reaguje na kozmetički proizvod i kako se osećate dok ga koristite.
Ako ste izabrali pogrešan proizvod, to vam može reći jedino vaša koža.
Biotehnološki dobijeni sastojci u kozmetici: Da li je ‘laboratorijski proizvedena kozmetika’ i dalje prirodna?
Šta su uopšte ‘biotehnološki sastojci’ i zašto je važno razumeti taj izraz?
Biotehnologija omogućava izradu sastojaka koji su identični prirodnima, ali nisu dobijeni direktno iz prirodnog materijala (recimo, nisu istisnuti direktno iz biljke, već su dobijeni laboratorijski. Sasvim su jednaki onima u prirodi, samo se dobijaju drugačije. To često otvara pitanje da li su takvi sastojci i dalje “prirodni”.
Primeri biotehnoloških sastojaka u kozmetici
Hijaluronska kiselina: Sintetizovana fermentacijom bakterija umesto ekstrakcijom iz životinjskih tkiva. Način dobijanja znatno je jeftiniji i mnogo humaniji.
Bakuchiol: Prirodna alternativa retinolu koju je moguće proizvesti sintezom, a posledica je manje opterećenje životne sredine i bolja stabilnost sirovine.
Većina biotehnoloških sastojaka je zaista održivija od tradicionalnih metoda dobijanja (npr. sprečava preterano iskorišćavanje biljnih izvora), što znači da je takva kozmetika tehnički manje štetna za životnu sredinu i moralno prihvatljivija. Neretko ide čak ruku pod ruku s tim da proizvod koji inače ne bi bio veganski tako postaje veganski.
Da li je ‘prirodna kozmetika’ bez hemikalija? Šta izraz hemikalije zapravo znači?
Istina o “hemikalijama” u prirodnoj kozmetici
Često nailazimo na tvrdnje da je određena kozmetika “bez hemikalija”, što je obmanjujuće jer sve su supstance hemikalije – i voda i vitamini. Izraz “hemikalija” je tehnički izraz, koji opisuje hemijski sastav svake supstance, a ne njenu namenu ni štetnost za čoveka. Pravo pitanje koje ljudi postavljaju kada žele da saznaju da li postoji ‘kozmetika bez hemikalija’ zapravo je da li možemo formulisati kozmetičke proizvode potpuno bez sintetskih dodataka.
Glavni izazovi 100 % prirodne kozmetike
100 % prirodna kozmetika onako kako je zamišlja kupac koji nije dobro upoznat s pojmom praktično ne postoji. I dobro je tako, jer bi imala više negativnih nego pozitivnih učinaka.
Stabilnost proizvoda
Sastojci iz prirode koji nisu prečišćeni od alergena i primesa niti kontrolisani tokom uzgoja i nastanka značili bi visok rizik od pojave alergija i iritacija. Isto tako nisu adekvatno konzervisani, što znači rast štetnih bakterija u proizvodu.
Mikrobiološka bezbednost
Bez odgovarajućih konzervansa proizvod bi postao leglo bakterija i plesni, koje bi narušile prirodni bakterijski i kiselinski plašt kože.
Efikasnost
Sintetski sastojci u nekim slučajevima daju bolje rezultate od prirodnih alternativa, upravo zbog svoje čistoće i odsustva primesa.
Praktično rešenje je upotreba sastojaka koji su dozvoljeni u prirodnoj kozmetici, ali su laboratorijski kontrolisani, kao i izbor minimalno obrađenih, ali stabilnih sastojaka, koji su jednaki onima prisutnim u prirodi. To prirodna kozmetika i uvažava, i to je dobro. Sirovine u prirodnoj kozmetici i dalje su hemikalije, i dalje laboratorijski kontrolisane ili izrađene.
Šta znači izraz ‘greenwashing’?
Greenwashing je marketinška taktikau kojoj firme iskorišćavaju popularnost prirodne i održive kozmetike, a da njihovi proizvodi zapravo ne odgovaraju tim standardima.
Ili odgovaraju standardima, ali koriste neupućenost kupaca u to šta bi zelena kozmetika zapravo trebalo da znači.
Znaci greenwashinga u kozmetici često su nejasne oznakekoje zapravo ništa ne znače – “prirodno”, “zeleno” i “eko”, bez upotrebe odgovarajućih sertifikata. Procenat prirodnih sastojaka je minimalan – sadrži tek mali udeo sirovina koje odgovaraju tim navodima (ili je glavna ‘prirodna sirovina’ voda), a promoviše se kao potpuno prirodan.
Često je reč i o preteranom isticanju jednog “zvezdanog” sastojka – proizvod, recimo, sadrži malu količinu popularnog sastojka (npr. arganovo ulje), a formulacija je inače uglavnom sintetska.
Prirodna kozmetika je izuzetno popularna, ali definicije i standardi nisu uvek jasni. Biotehnologija omogućava održivu budućnost u kojoj prirodni i laboratorijski proizvedeni sastojci deluju u sinergiji. Istovremeno, potrošači i firme moraju da paze na greenwashing i da zahtevaju transparentnost i kvalitet pri izboru kozmetičkih proizvoda.
Pre svega, „neprirodna” kozmetika nije automatski manje bezbedna niti slabijeg kvaliteta, kao što ni „prirodna” kozmetika nije automatski bezbednija ili bolja. Bezbednost i kvalitet zavise od formulacije, specifikacija sirovina, kontrole proizvodnje, predviđene upotrebe i procene bezbednosti konkretnog proizvoda, a ne samo od toga da li je nešto označeno kao prirodno ili sintetičko.
